U toj žutoj Africi
sred središnjega dijela,
otevši se navici
svog vlastitoga tijela,

predade se dušom svom
žirafac antilopi.
Kriknu tad u strahu slon:
- Nas potop će potopit!

Nasta graja, cik i laj.
Žirafca stari papagaj
s grane brani na sav glas:
- On kuži stvar uz takav stas.

Što onda što glavu na
živini krase rozi -
glavno da sva fauna
nam druguje u slozi.

U mom rodu ako svi
nemaju je rado,
ja im neću biti kriv -
napustit ću stado.

Nasta graja, cik i laj.
Žirafca stari papagaj
s grane brani na sav glas:
- On kuži stvar uz takav stas.

Tati svom kći njegova
dat će čudno čedo!
Nije šija nego vrat,
sve njemu je svejedno.

A žirafčev gunđa zet:
- On klipan je i lopov! -
Med bizone klisne blijed
žirafac s antilopom.

Nasta graja, cik i laj.
Žirafca stari papagaj
s grane brani na sav glas:
- On kuži stvar uz takav stas.

U toj žutoj Africi
zgasla je idila:
sja oko žirafici
suzom krokodila,

i muž tužan joj je jer
puče svijetu spona,
udaše žirafe kćer
danas za bizona.

...Nek je kriv njegov stav,
no nije žirafčev gaf,
već tog što dreknu na sav glas:
- On kuži stvar uz takav stas.