Upirem se iz sve snage i iz petnih žila,
ali i danas su me, opet, kao i juče,
opkolili. Opkolili!
Gone me veselo na nišan.

Iza jela škijocaju dvocevke,
tamo se lovci kriju u senci.
Po snegu se, pretvorivši se
u živu metu, prevrću vukovi.

Vreme je lova na vukove. Vreme je lova,
na sive, iskusne, grabijivce i vućiće.
Viču goniči i laju odvratno psi.
Krv na snegu i crvene tačke zastavica.

Naše noge i vilice su brze. Zašto onda,
odgovorri predvodniče mi
posustali jurimo na metak,
i ne pokušavamo da preskoćimo zabran.

Vuk ne može, ne sme drugačije,
Ego i moje vreme ističe.
Onaj kome sam namenjen
osmennuo se i podigao pušku.

Vreme je lova na vukove. Vreme je lova,
na sive, iskusne, grabijivce i vućiće.
Viču goniči i laju odvratno psi.
Krv na snegu i crvene tačke zastavica.

Ne igraju se ravnopravno sa vukovima lovci,
ali im ruka neče zadrhtati.
Ogradivci nam zastavicama slobodu,
ubijaju sigurnoči, bez promašja.

Vuk ne može da naruši tradiciju.
Očigledno u detinjstvu, mi slepa štenad,
vučiči, sisali smo vučicu
i posisali: «Ne sme se preko zastavica».

Vreme je lova na vukove. Vreme je lova,
na sive, iskusne, grabijivce i vućiće.
Viču goniči i laju odvratno psi.
Krv na snegu i crvene tačke zastavica.

Poslušnost sam narušio, otišao iza zastavica,
želja za zivotom je snažnija.
Radosno sam samo iza sebe čuo
iznenadene povike ljodi.

Upirem se iz sve snage i iz petnih žila,
ali danas nije isto kao i juče.
Opkolili su me. Opkolili.
Ipak su praznih ruku ostali lovci.

Vreme je lova na vukove. Vreme je lova,
na sive, iskusne, grabijivce i vućiće.
Viču goniči i laju odvratno psi.
Krv na snegu i crvene tačke zastavica.