Tako zadimljeno, da u zrcalu nema odraza
I ne može se vidjeti lice nasuprot,
I parovi su se umorili od plesanja
Ali ja ću svejedno otpjevati do kraja!
Sve potrebne note su davno
odsvirane
Izgorjelo je, ugasilo se vino
u bokalu,
Minutni poriv za govorom
je nestao
I bolje da šutke popijem
bokal do kraja
Već pola godine vrijeme nas ne mazi suncem,
I duše su zamrzle pod korom leda
I očito uzalud čekam da se led pokrene,
Uspomena ne može zagrijati kad je hladno.
Sve potrebne note su davno
odsvirane
Izgorjelo je, ugasilo se vino
u bokalu,
Minutni poriv za govorom
je nestao
I bolje da šutke popijem
bokal do kraja
Orkestar umorno svira, zbijajući se,
Krug se zatvara, ne mogu ga raskinuti...
Mirno! Bolje da odem smiješeći se
I svejedno ću otpjevati do kraja!
Sve potrebne note su davno
odsvirane
Izgorjelo je, ugasilo se vino
u bokalu,
Mutno, ravnodušno kešenje
zrcala...
I bolje da jednostavno razbijem
bokal!
|