U žutoj vreloj Africi,
U središnjem joj dijelu,
Odjednom izvan reda
se dogodila nesreća.

Slon je rekao, ne shvativši:
- Izgleda da će biti opći potop!
Sve je bilo tako: jedan Žirafa
Zaljubio se u Antilopu.

Tad su digli graja i lavež,
I samo stara je Papiga
Viknula glasno iz granja:
- Žirafa je velik - on zna bolje!

- Nevažno je da ima ona rogova! -
Vikao je Žirafa zaljubljeno.
- Sad u našoj fauni
Jednaki su svi do jednoga!

Ako sva mi rodbina
Neće biti zadovoljna,
Nemojte mi zamjeriti -
Otići ću tad od stada!

Tad su digli graja i lavež,
I samo stara je Papiga
Viknula glasno iz granja:
- Žirafa je velik - on zna bolje!

Tati Antilope
Kog vraga je potreban takav zet?
Svejedno mu je, jel’ to šija,
ili vrat, bez razlike.

A Žirafa kaže za svog punca:
- Jeste li vidjeli onog budalu? -
I otišli su živjeti kod bizona
Žirafa i Antilopa.

Tad su digli graja i lavež,
I samo stara je Papiga
Viknula glasno iz granja:
- Žirafa je velik - on zna bolje!

U žutoj vreloj Africi
Nema više idile,
Plače stari Žirafa sa ženom,
Liju suze krokodilski.

Ali sad nema pomoći nesreći -
Jer nema više zakona i reda,
Kći Žirafova
Udala se za Bizona.

I nek’ Žirafa nije bio u pravu,
Ali Žirafa nije kriv,
A kriv je onaj tko viknuo iz granja:
- Žirafa je velik - on zna bolje!