Ja ne volim ishod koban što je,
nikad me u životu umor svlado nije,
ne volim godišnje doba bilo koje,
kada bolujem ili pijem.

Ljubitelj nisam hladnog cinizma,
u ushit ne vjerujem, i osim tog -
kad stranac čita moja pisma
gledajuć’ preko ramena mog.

Ja ne volim kad se napola stvari čine
ili kad netko razgovor prekine kome.
Ne volim kada metak u leđa šine,
a i protiv pucnjeva izbliza ja sam k tome.

Mrzim tračeve kada nagađanje se čuje,
i crve sumnje kad počasti se pruže,
ili - da cijelo vrijeme ide se protiv struje,
ili - kad željezom se po staklu struže.

Ne volim kada je puna samouvjerenosti vlast,
radije neka kočnice otkažu jasno.
Ljuti me kad se zaboravlja riječ »čast«
i kad se iza leđa ogovara časno.

Kada ja vidim slomljena krila -
ne osjećam samilost, i stvar je čista
ja nasilje ne volim, ni kada klone sila,
samo mi je žao razapetog Krista.

Kada sam kukavica ja ne volim sebe,
ne trpim kada tuku nevine i psuju.
Ja ne volim kad mi u dušu netko grebe,
a još manje - kada po njoj mi pljuju.

Ja ne volim cirkuse ni arene:
ondje za rublju milijune meću -
i premda pred nama velike su mijene,
ja to nikad zavoljeti neću.