Ubio sto Saracena ja sam u slavu Njoj -
posvetio sto smrti prekrasnoj dami sam toj!
Ali naš kralj - lukavi sir -
započe viteški turnir.
Mrzim sve slavne kraljeve, oj!

Vitez Okruglog stola - moj takmac k meni se vije.
Tuđe grudi pod moje koplje kralj poslao mi je.
Ali - u nježno srce Njeno
moje je koplje usmjereno...
Za kraljevske poslove briga me nije.

Grb na grudima njemu - tamo koplje mi lupa.
I, ko na trupu broda, tu će biti i rupa.
On je - najveći favorit,
za kralja on će se borit,
al’ danas mi se fućka za kralja i sve njih skupa.

Kralj rekao je: »On će vas dokrajčit, čeka vas raka«,
i našalio se: »Neka zemlja vam bude laka!«
Ja crvima ću hrana biti,
a on će tad Njom se oženiti...
Prezirem, neka Bog mi oprosti, kralja bedaka.

Dan je znak - jedan drugog pogledom mrvimo stoga,
gutamo prašinu dahćuc, tjeramo konja svoga.
Vizir je dignut - izvoli!
Ah, kralja nešto boli!...
Al’ mene je baš briga za kralja, tako mi boga.

I evo, sve gotovo je - nek polje mirno snije.
Eto, krv njegova se na kovilje sad lije.
Kralj se od bijesa pjeni,
l’ Ona sad pripada meni -
i kralj mi danas ni nakraj pameti nije.

...Ali ne živjesmo sretno nas dvoje kako valja -
kralj posla me u pohod na ratišta sve dalja...
Ne čeka mene djeva ta
jer on je kralj a vazal ja -
prerano, vidite, rekoh: Fućka mi se za kralja.