Када се вода из светског потопа
Вратила поново на границе обала,
Из пене одлазећег потопа
На тло се тихо извукла љубав,
И раствори се у ваздуху на трен,
А тренутака беше не зна им се број,

И чудака још таквих има,
Удишу пуним плућима ту смесу,
И ни награду не чукаjу, ни казну
И мислећи да дишу тек тако,
Они изненада западаjу у такт,
Исто таквог нервозног дисања.

Jа ћу заљубљенима поља прострти,
Нек’ певаjу у сну и на jави,
Jа дишем и значи jа волим,
Jа волим и значи jа живим.

И много ће бити скитања и лутања,
Земља Љубави jе велика земља.
И са тим витезовима своjим за проверу
Све строже почеће да испитуje она,
Затражиће растранке и удаљавања,
Лишиће спокоjа, одмора и сна.

Али сумануте назад окренути неће,
Они су ве већ сложили да плате,
Било коjу цену, и живот би ризиковали,
Да не дозволе да се поцепа, да си сачували,
Чаробну, невидљиву нит,
Коjу су међу собом провукли.

Свежи ветар jе изабране опиjао,
С ногу обарао, из мртвих васкрсавао,
Зато што ако човек ниjе, волео,
Значи да ниjе живео ни дисао.

Али многе коjи су се загрцнули љубављу
Нећеш дозвати, колико год да зовеш
Њима се рачунаjу гласине и дреке,
Али таj рачун jе помешан с крвљу.
А ми постављамо свеће на почетку
Погинулим од невиђене љубави.

И душама њиховим jе дано да лутаjу у цвећу,
Њиховим гласовима jе дано да се сливаjу у такт,
И вечно ће дисати у jедном даху,
И сретаће се с уздахом на устима.
На крхким ћуприjама и мостовима,
На уским раскрсницами васионе.

Jа ћу заљубљенима поља прострти,
Нек’ певаjу у сну и на jави,
Jа дишем и значи jа волим,
Jа волим и значи jа живим.