Ко каже: „Све сагоре до темеља,
Више у Земљу не бацајте семена...“?
Ко каже, Земља је умрла?
Не, привремено, она је занемела.

Материнство није одузето Земљи,
Није исушена, к’о што нису мора,
Ко поверова, да Земљу спалише?
Не, поцрне само она од бола.

У Земљи још, ровови леже
И јаме к’о ране зјапе
Огољени нерви Земље
Неземаљске патње знате.

Поднеће она све, дочекати.
У богаље Земљу не уписуј!
Ко каже да Земља не пева,
Да је заувек занемела?

Не, одзвања она, јеца мукло,
Из свих својих рана, из одушка,
Чизмама не гази душу.
Ипак Земља? - то је наша душа.

Ко каже, Земља је умрла?
Не, привремено, она је занемела.