И доле и горе лед - између болујем:
На врх пробити ил’ провртети у дубину?
Наравно, испливати, и не губити наду.
А тамо - заслужену, очекивану визу.

Нада мном лед - слама се и пуца!
Сав сам у зноју, к’о од орања ратари.
Вратићу се теби, к’о лађа у песми,
Све сећа, чак стихови стари.

Мени је мање од пола века, четрдесет и више.
Жив сам, тобом и Господом, одржан.
Мени је да нешто спевам, представим се пред Свевишњим.
Мени је да се оправдам нечим пред Њим.