Ах, мили Вања, шетам по Паризу,
И то што чујем, и то што видим,
У блокче, за успомену бележим,
Издаћу књижицу - кад остарим,

Вања, ми смо у Паризу
Неопходни к’о француски кључ, руском купатилу.

Емигранти ту су друге генерације.
Имам са њима многе неспоразуме.
...
И ти би Вања за њих био „Ваниа“.

Заиста, Вања у Паризу
Важни смо к’о водена пара у руском купатилу.

Трачарим са Францускињама
Имам другове Пјера и Жана.
И, пљујем са Ајфелове куле
На главе безбрижних Парижана.

И, тако Вања Паризу
Важни смо к’о животињски мех.

То нам је пех, јер
Присутност наша циља у мету:
У јавном париском тоалету
Пишу пароле и на руском језику.

И зато Вања ми смо у Паризу
Важни к’о француски кључ у руском клозету.