Марини Влади
Овде се на шапе јеле ослањају.
Овде преплашено хор птичији цвркуће.
Живиш у дивљем, зачараном гају -
Одакле је побећ’ немогуће.

Не тугуј што ветар цвет ће с трешње снети
И што кише јоргован збирају -
Ја ћу те и тако одавде однети
У дворац у ком фанфаре свирају.

Твој је крај чаран хиљаду година,
Сакривен од мене и од света,
И ти мислиш да је лепота једина
Она којом цвета та шума уклета.

Пусти нека лишће росу не осети
Нек се месец с небом препире до зоре -
Ја ћу те и тако одавде однети
У свој дворац, с балконом на море.

У који дан ћеш и који час свети
Ти к мени тихо и опрезно заћи?
У наручју ја ћу те однети
Тамо где те нико неће моћи наћи.

Украшћу те! Ако крађа ти не паше -
Нећу узалуд да расипам снагу.
Буди спремна са мном у рај на салаше
Ако дворац други заузме за драгу!