Сањам - у сну немам мира -
Ковчег мрца у мом стану,
И велики број вампира
Сјатио се на сахрану.

Започели говорити,
Све о дугом животу мом,
А после тек крв ће пити
Као дезерт том.

Гурнуше ме у ковчег лак,
Вампир - страшан особењак -

Пипао је и стављао,
Около поравњавао,
И пљуцкао и кркqао,
И жут очњак помаљао.

Други, окретан вампирак
Удари ме по колену,
Клече журно, испустив зрак,
Прогризе ми дрско вену.

Крвопија - чудак прави
Над узглављем се острви
И надахнуто објави
Пунокрвност и сласт крви.

И сви у почасној стражи
Заплакаше тад од дражи.

Видех погледа серију
На вратну ми артерију,
Ако гризну артерију,
Сан ће да ми онеснију.

Причекајте, склон’те кваке!
К врагу, куд се сада роје?
Чујем речи и кораке,
Мртав нисам, сигурно је.

У вину ми отров дали.
Испио сам бардак цели.
Отровати су ме хтели,
Ал’ ми мало укапали.

Ко је отров пробао тај,
Дочекао брзи је крај.

Мене напитак одвратни
Тера само да повратим.
Добро сам здрав и не патим
Ни кад отров ме дохвати.

Али зашто овде лежим
И изигравам будалу?
Зашто на њих не зарежим
И растурим зјала - балу?

Могао сам их отерати
Досеткама, каквих има -
Померит’ се, протегнути...
Не бавим се глупостима.

Безопасан лежим ко црв,
А вампир што проба крв

Чашицу пијано лиска
И сад на сигурно стиска
Мој врат, с другим што се тиска.
Видеће свог свеца лиска!

Крвожедне пјане але
Развукле су жалац-жвале,
И крв моја ко од шале
Излива се у бокале.

Причекајте, налићу сам
Своје течности укусне.
Ако треба, сву ћу да дам,
Крвопије гнусне!

Мишице ја не напрезах,
Нити у сну шаке стезах.

Ко се у сну не напреже,
Тај се из сна прене теже.
Ко живаца чува вреже
У дубоку старост сеже.

Низ леђа ми мравци смртни
Гамижу препуни језе.
Да се померим из мртвих,
Сваки део мене чезне.

Шта рећи - откуда студи?
Могу дуго сни да трају.
А шта ако се пробудим,
А они чак и не хају?

Та мисао изазва јад.
Тргнућу се из сна баш сад.

И противу сна немани
Стаће моји блиски, знани,
Додирљиви и дозвани,
Видљиви и одабрани.

Они - похотљиве стрви, -
Језик исплазив’ чекају,
Нестрпљиво ме меркају,
Из реда за чашу крви.

И боље је да још спавам,
Бодрији сам, смиренији
И у сну сам борбенији,
Све истрпим и заварам.