Ovde na šapama drže ravnotežu
Jele i ptice preplašeno poju.
Za začaranu divlju šumu vežu
Uklete niti san i nežnost tvoju.

Ne tuguj što će svet sa trešnje sneti
Vetar, što kiše jorgovan spiraju.
Ja ću te i tako odavde odneti
U dvorac u kome fanfare sviraju.

Tvoj mir čaran je hiljadu godina,
Skriven od mene i od sveta,
I ti misliš da je lepota jedina
Ova kojom cvet ta šuma ukleta.

Pusti nek se mesec prepire do zore
S nebom, i lišće rosu ne oseti, -
Ja ću te i tako odavde odneti
u svoj dvorac što gleda na more.

U koji dan će u nedelji sveti
I u čas koji ti oprezno zaći
K meni? Na rukama ja ću te odneti
Tamo gde te niko neće naći.

Ukrašću te, je l’ ti krađa duši paše,
Da ja uzalud ne rasipam snagu,
i ako si spremna u raj na salaše,
Ako dvorac drugi zauzme za dragu.