Ko je kazao: sve zgorelo do tla
I više u zemlju ne bacajte seme?
Ko je kazao: zemlja je umrla?
Nije. Zatajila ona se za vreme.

Materinstvo njoj se ne može uzeti,
Niti odneti - iscrpeti more.
Ko je poverovo da su zažgli sveti
Oltar? Pocrnela ona je od more.

Kao provalije rovovi rasuti
I rasputine kao rane zjaju.
Obnaženi živci - oplićali, kruti
Stradanja njena nezemaljska znaju.

Zemlja otrpeće, pričekati svoje.
Ne upisujte je u bogalje zato.
Ko je kazao da zemlja ne poje,
Da je navek usta zapušila blatom?

Ne zvoni ona, no jauk je guši
iz svih njenih rana i iz svih odušja.
Ova je zemlja sama naša duša,
I ne gazite čizmama po duši.

Ko je kazao: zemlja je umrla?
Nije, pritajila ona se navreme...