Лађе дођу па се опет дохвате курса, И у невреме - увек се враћају оне... Пола године неће да прође - и ту сам, На по године опет да одем. Сви се враћају сем најбољих пријатеља Сем највернијих и највољенијих жена, И осим оних који су потреба веља. Ја не верујем судби, ма себи ни трена. Али желим - да у томе привида има И потапање лађа да изађе из моде. Најзад, враћам се с пријатељима и снима... Отпеваћу - ни по године неће да прође.
© Миливоје Баћовић. Превод, 2016