Лађе дођу па се опет дохвате курса,
И у невреме - увек се враћају оне...
Пола године неће да прође - и ту сам,
На по године опет да одем.

Сви се враћају сем најбољих пријатеља
Сем највернијих и највољенијих жена,
И осим оних који су потреба веља.
Ја не верујем судби, ма себи ни трена.

Али желим - да у томе привида има
И потапање лађа да изађе из моде.
Најзад, враћам се с пријатељима и снима...
Отпеваћу - ни по године неће да прође.