Хеј, камену секиру ми додај, бре!
Не дирај моје коже - јасна ствар!
Ућути, не видим те добро спред -
Код ватре седи ван и џарај жар.

Од ситне штедње темеља ни пед,
Не банализуј стил живота наш!
Пећину нисмо довели у ред -
Разнежио те матријархат баш.

Ти се држи свог поноса -
Ја сам шеф - и мушкарац сам ја,
Држ се реда и односа
Првобитнозаједништва.

Над мамутом се мртвим диже звек
Кад почну праведно да деле ћар.
Не могу с тобом живет читав век -
Ја морам убит било кога бар.

Старешине кад дођу к мени тек -
Не иди гола тад због лика свог!
Век камени, камена ни за лек -
Од племена срамота ме је мог.

Ја бих пет жена - вероватно,
Разумемо се ви и ја,
Но ја поступам одвратно -
Проклета моногамија.

Твој омрзнути род је свему крив!
Мој стриц ког вепар претвори у леш,
Говорио ми, док је био жив:
- Људождерком се женити не смеш.

Са заједницом не свађај ме ти
Да ће ти помоћ’ неко - то је лаж,
Не грди наше омладине стил
Јер она - нада је и браник наш!

Ти се држи свог поноса -
Ја сам шеф - и мушкарац сам ја,
Држ се реда и односа
Првобитнозаједништва.

Шта гледаш - још те не бију за грех -
Добром те молим - секиру не криј!
А коже? Сви ће прснути у смех...
Ја давим - пошто избројим до три!