Не, није над нама бездан ни мрак,
Већ списак награда и казни.
И зодијачки нас усхићује знак
И вечни плес сазвежђа разних.

Зуримо у небо из часа у час,
У вечност, тишину и тајну,
У трасе судбе и век тренутни наш,
У знаке невидљивих стаза за нас
Што чувају нит несазнајну.

Врућ нектар уз фебруарски иде мраз,
Ко свети слад уместо грога,
Водолија чудна лије, звездан воден млаз
У бездана зјала Козорога.

Млаз свемирски има стрм, вијугав крет,
Обојен час крвљу, час живом;
Ко мартовска магла кад куљне у лет,
Свемогуће Рибе хитају на мрест
Рукавцима Млечним - врху сивом...

Децембарски Стрелац настрељао се сит,
Сад пати и копља ломи до краја.
Без страха се може веселити Бик
По светлим масивима маја.

Проба изгладнели августовски Лав
На Овну априлскоме снагу.
Близанцима јунским давши рукама знак
Нежне госпе сазвежђа Девице на мах
У љуљашку претворише Вагу.

Пробише се светлосне луче кроз мрак,
Ко нит Аријаднина заре.
А Шкорпија, ко и тајанствени Рак
Далеки су - за нас не маре.

Не ропоће човек на зодијак свој.
Да л је срџбе звездама доста?!
Та сазвежђа с неба је скинуо он,
И он их у скупоцен опточи ков -
И тајна му доступна поста.