Страхота! Страхота! Помогните, хало!
Да зароним једном - изронити нећу.
Са извесним напором и пливаћу мало,
Но снаге ће нестати и потонућу.

А да ли ми можете рећи што тише:
Или сам миш рибљи или риба мишја?
У скровитој рупи лежао сам смирен
Те читао, маштао и јео пире.

Одједном - море свуд около,
У мачје око би стало;
Овде сам ко миш покисао
И ко пас промрзао.

Помогните! Ове ми ствари не годе -
Ја опет бих рупу и кревет од шаше,
У одећи девојке пливају овде
Које се мишева изразито плаше.

Ја иначе дрхтим од нокта до чланка,
А причаш ми какви су теријер и мачка.
Још мене ће напасти зли мачколовац
Рачунајући да сам ја мишоловац,

Толико! Ја зубима цвокоћем
Од страха и хладноће,
Овде сам ко миш покисао
И ко пас промрзао.