Лаву Јашину
Да, да, истина је, данас сам у форми,
Од одушевљених Московљана звек -
Сваки центаршут пресецам мимо норми,
Чупам или купим мртве лопте све.

Судија је противника казнио пеналом -
Репортери ону страну прекрили су сву.
Само један досадни за леђима ми стално -
Он ће данас дангубити ту.

Сад извинте,
шут је јак, још у луку...
Лопту пипнем -
сад ће корнер да туку.
Десетка је шутер чист,
Може његов "суви лист"
Нерешен резултат избит нам из руку.

Ја већ лопту грлим, а трибине луде,
Јер број десет јак је противников штих.
Од њег, ипак, тешко мени гол да буде!...
Кад позади чујем неки уздах тих!

Окренем се, иза фото -камере ће неко:
"Ти ми, момче, снимак квариш, причињаш ми бол.
Лопту такни мање једном - пази шта ти рекох,
Снимићу за узврат красан гол."

Кад заустих рећи - гад,
срећа сва,
Једну лопту морах тад
хватат ја.
Кад се дигох, опет, гле
Глас се чује: "Ено де!
Ја те вребам, хоћу гол, џаба све!"

"Ја вас, драги друже, потпуно разумем,
Па вас лепо молим - наставите пут!
А ја данас горе играти не умем,
Ваш је захтев, верујте ми, луд."

Ено лети деветка, шут топовски што има,
А репортер мумла: "Чуј, нек овај гол ти да!
Век ћу цео породицу џаба да ти снимам..." -
Само што не плаче момче. Вај!

Све је, ипак, фудбал то,
знам да још,
Голману је сваки гол -
срцу нож.
"Снимам те за кућни круг,
Ти ко голман буди друг,
Пропусти, а ја ћу вратити дуг."

Тресем се ко грана, од злог репортера
И са задршком се крећем просто љут...
Сад ћу тихо рећи неком од партнера
Да му разбије апарат одмах ту.

А он опет болно: "То је нечовечност крајња!
Наравно, да одбраниш, ти можеш, само знај:
То је само трен а фотографија је трајна.
Хајде, спутај се, и не мрдај!"

Међу двадесдва, број је пет
врло знан.
Корак му је лаган лет,
ситно здан.
Крај стативе десне баш
А од мене лево, знаш -
Пут је лопта нашла безобзиран.

У том делу играли смо против ветра,
А ја ништа нисам мого против тог.
Сад код куће снимак имам - два са три метра,
Као сведочанство јавног срама мог.

Нек је проклет трен кад фотографу ја угодих -
Сад кад лопту узмем, мисао ми мути вид:
Мноштво фотографија сам оштетио добрих...
Вриштао бих, јер ме једе стид!

Саблазник и џелат клет!
Жив ме срам!
Вуче ме да лопте све
пропуштам.
Сав се меч са собом борим,
Судбина ме таквим створи...
А сад мирно, хајд - изводи се корнер...