Сањам сан, па ето на!
Насред куће мој ковчег.
На сахрани из тог сна
Крв вампири точе.

Држе говоре, па све
На дуг век се своди.
Веле, да ће после пити крв,
Јер, ко дезерт годи.

У ковчег кад сам гурнут, пак,
Вукодлак један, страшно јак,

Гурао је нешто и стављао,
И добро утабавао,
И пљуцкао и дахтао -
Жут очњак му помаљао.

Мали вампир јако жив
У колено ме звизну!
Журно, нечујно се сви
Па ми вену гризну.

Крвопија свачем склон
Крај узглавља стаде,
И за пунокрвност он
Каза речи наде.

Почасна је стража чак
Засузила у ту част...

Осећам погледа серију
На моју вратну артерију.
Но прободу ли артерију
Сан могу да ми растерају.

Скријте засун, сачекајте трен!
К врагу, куда ви сад!?...
Око мене чујем све,
А то значи: жив сам!

Отров кануше у вино
А ми навалили,
Хтели су да ме отрују, но -
Премало су ставили.

Ко је отров пробо, вај,
Одапо је папке тај.

Ја, напитак тај одвратни
Кад попијем - повратим.
Са здрављем немам сметњи пропратних
И отрова се добро дохватих.

Ово лежање је грех,
Па ја сам будала,
Што не ударим у смех -
Нек је стравна шала?!

Давно могох отерати њих
С мало дечје лудости:
Само мрднем испред свих -
Но не чиним глупости.

Лежим безазлен ко црв,
А вампир што воли крв,

Ено са чашом љуља се
Сигурно, да ме смрви, гура се;
А други врат ми мерка искоса -
Добиће, гад, свог бога милосна!

Као крвожедни ад
Развукли су жвале;
Крвца моја поче тад
Тећи у бокале.

Само трен, налићу вам сам!
Сву ми крвцу попијте!
Ево вам, укусна је, знам -
Прљаве крвопије!

Мишиће не напрезах ја,
Нит шаке стисках током сна -

Јер ко се нимало не напрегне
Тај се не буди пошто залегне;
Ко се не излаже опасности,
Тај живот сачува до старости.

Низ леђа ми гмиже рој
Мраваца језе смртне...
Посао је био мој
Малчице да мрднем!

Шта да кажем чему страх?
Шта, ако снови дуги постану?
Буђења се плашим: крах -
Ако они остану!

Мисао је страшна, знам:
Тргнућу се сад из сна -

Јава ће ми бити сви
Познаници видљиви,
Драги и додирљиви,
Измерљиви и живи.

Ено, спремни већ,
Плазе језик стрвни
Попили би радо лек -
По чашицу крви.

Боље још да спавам, бре -
Мада није спас једини,
Ал ћу у сну поднет све -
У сну сам борбенији!