О, изађи - одзвиждаћу ти серенаду!
Ко још може да ти серенаду одзвижди?!
Ја то могу, без одмора, дан и ноћ - ладно!
Само, ако ме муза тада не изда.

Док сам враголаст, или се помало шалим,
Док ја себи не постанем сличан јако,
Ја чак увреде трпим, али кад ја запламтим -
Ја ћу дворац да скратим да га спалим и сравним
Ако ти не изиђеш на балкон!

Буди директна, сасвим отворена,
Немој да ми душу разбојничку трујеш!..
Дођи, дођи, дођи - о Аграфена
Љубавну серенаду да чујеш.

Је, је, је, трала - ла - ла...
Кад би у сутерену живело девојче красно
Ја бих чучао тамо
Крај пенџерчића самог
И ми би до јутра - цвркутали страсно.

У мом шумском складишту блага је сијасет:
Дупље удобне две, три пањчића за дар...
Фења, што нисам заручник за те,
Зашто, Груња, ја нисам твој пар?!

Силно те волим млад, немам ноћима сна,
Сви виде да ме прогони јад.
Ево, кркљам и шиштим, изгубио сам глас;
Ах, нацепаћу дрва, макар цркао сад
Украшћу те и повести, знај!

Твојим просцима на уста ће пена!
Оцу твоме загорчаћу живот!
Дођи, дођи - о Аграфена
Не куј љубави разбојничкој ћивот.

Је, је, је, трала - ла - ла...
Кад би у сутурену живело девојче красно
Ја бих чучао тамо
Крај пеннерчића самог
И ми би до јутра - цвркутали страсно.