Марини Влади
Ту јелик дрхти, терет држећи свој
И брижан цвркут птичји крије -
У шуми живиш дивљој, зачараној,
А отићи могуће није.

Нек се магриве суше на ветру ко веш
И ко киша нек јоргован пада.
Сведно, са мном у дворац ти одавде греш
У ком свирале свирају ваздан.

На хиљаде година врачи твој лет
Од мене и светлости крију -
Ти мислиш да лепши не постоји свет
Од шуме где вешци се вију.

Нека изјутра буде без росице лес,
А свод суморни с луном у спору...
Сведно, са мном у замак ти одавде греш -
Светли замак с балконом ка мору.

Дан седмице реци, и реци ми сат
Кад крећеш у сусрет ми тихо...
И однећу те, знај, на рукама глат -
Где неће те пронаћи нико.

Украшћу те - лоповлук пожелиш ли тај;
Ваљда, не хватам ветрове луде?!
Пристани бар у колиби са мном на рај
Ако ли замак заузет буде.