Троја задуго у опсади и замци
Међу неосвојиве се тврђе броја;
Да су Касандри веровали Тројанци
Можда би и данас постојала Троја.

Те луде деве залуд беху стални крици:
"Ја јасио видим Троју сатрту у прах!"
Но вечно видовњаци, ко и очевици,
На ломаче су бацани - у огањ плах.

У ноћи, кад из утробине коња Тројом
Смрт крилата завлада - даље, како бива -
Над премлаћеном, излуђеном руљом оном
Повика неко: "Ова вештица је крива!"

Те луде деве залуд беху стални крици:
"Ја јасно видим Троју сатрту у прах!"
Но вечно видовњаци, ко и очевици,
На ломаче су бацани - у огањ плах.

У оној ноћи, оном метежу и крви
Кад предсказања беху остварена сјајно -
Та руља би да искористи тренут први
И, како треба, да се обрачуна трајно.

Те луде деве залуд беху стални крици:
"Ја јасно видим Троју сатрту у прах!"
Но вечно видовњаци, ко и очевици,
На ломаче су бацани - у огањ плах.

Крај није трагичан, ал јесте да се гади:
Грк неки што до Касандриног дође храма,
Њом, Касандром божанском поче да се фајди,
Ко грамзив победник и дрипчина без срама.

Те луде деве залуд беху стални крици:
"Ја јасно видим Троју сатрту у прах!"
Но вечно видовњаци, ко и очевици,
На ломаче су бацани - у огањ плах.