Сто Сарацена убио сам у част Њој -
Сто смрти предивној посветих дами Тој!
Краљ смисли - лукави наш сир -
од борбе витезова пир.
Ја мрзим сваког познатога краља сој.

Мој противник је витез стола Округлог.
Крал, туђе груди посла под врх кошъа мог.
Али, у нежно срце Њено
моје је копље усмерено...
Не марим ти за после краља било ког.

Грб грудни где је - отуд смртни прети ход.
Но тамо рупа биће - с рупом тоне брод.
Фаворит главни јесте он
ј ер - краљ је њему благонаклон.
Не марим ти за краља - нисмо један род.

Крањ каза: "Он ће вас да среди све уз смех,
Нек вам је земља лака - не зна он за пех!"
Тек када заспим вечним сном
ожениће се он са Њом...
А презирати краља није божји грех.

На знак се погледима мељемо у прах,
Натерујући коње губимо и дах.
Визир је дигнут - хајте сад!
Ах, какву трему има краљ!
А мене, бога ми, од краља није страх.

Нек одмори се поље - сад је свему крај
Крв травом тече, јер је мртав витез тај.
А краља хвата бес и јад
што припаде ми Она сад.
Не марим ти за краља ни за његов сјај.

У замку нисам срећно слушао Њен глас -
На марш ме посла краљ - сто дугих дана - кас:
Не чека ме мој идеал,
Јер он је краљ а ја сам вазал.
Не марити за краља - није прави час!