Без крста су заједничке гробнице све
Нит код њих удовице чаме.
Ко било ће тамо да донесе цвет
И Вечни да упали пламен.

Ту земља у боју је прштала пре,
А сада су плоче гранита.
Ту судбине личне су нестале све, -
Јер свака у једну је слита.

У пламену Вечном је буктиња - тенк,
Длам руских се колиба пирка;
У пламену Рајхстаг, у пламену Смоленск,
У пламену срце војника.

Удовице неће на гробнице те,
Ту гледамо бодрије људе.
Без крста су заједничке гробнице све -
Зар од тог ће лакше да буде!?