Где је Муром шума густа
и у шуми мркли мрак -
Многи злодух туда лута
да путнике хвата страх:

Вију да су твоји
сви покојници...
А славуји у тој тми -
сви разбојници...
Страшно, језа!

Зачарана бара свака,
баука је пуно ту,
Шкакљају вас испред мрака,
онда вуку шумском дну

Био јахач, пешак друмски -
све ти отимају,
А дуси шумски -
около се мотају.
Страшно, језа!

Трговац и ратник силан
доспе у тај шипраг густ,
Неко, просто, што је пијан,
неко уђе што је глуп.

Да л је разлог неки тамо
ил га не беше,
Видело се једно само -
сви људи несташе.
Страшно, језа!

А из шума прекоморских
где је посвемошњи ад,
Где зли дуси вију горски
и где гада једе гад -

Сви заједно зло да чине,
или ту
Зла искуства да измене -
стигли су.
Страшно, језа!

Славуј - Разбојник приредио
је главни силни пир.
Од њих троглави је био
Змај и његов слуга вампир.

Из лобања сок су пили,
јели гљиве у буници,
Око мртвих коло вили -
богохулници.
Страшно, језа!

Змај Горинић с дрвета зашишта,
клатећ дрво то:
"Разбојниче цуре кријеш,
нек изведу било што,

Нек нам шумски дуси плешу, поју,
ако не -
Ја ћу, да ти мајку твоју,
побит све!"
Страшно, језа!

Славуј - Разбојник је мушко,
мачји кашаљ није он -
Врисну, звизну, крикну:"Њушко,
прекоморски готовану, злу си склон,

Торњај се док је мира;
да завежеш,
И са собом Вампира
да поведеш!"
Страшно, језа!

Чу се брундање у трену истом:
"Трпесмо - толике године!
Ил смо вештице, ил нисмо,
родољупке ил не!?

Још се крпељ, гле му мрене
раскомотио,
И на наше жене
распохотио."
Страшно, језа!

Сећају се стари људи
да су некад дуси зли
Једни другим боли груди -
па су нестанули сви.

Није више као пре,
нема гадости -
Човек у шуму гре
с пуно радости.
Слободно, без опреза!