Где је Муром шума густа и у шуми мркли мрак - Многи злодух туда лута да путнике хвата страх: Вију да су твоји сви покојници... А славуји у тој тми - сви разбојници... Страшно, језа! Зачарана бара свака, баука је пуно ту, Шкакљају вас испред мрака, онда вуку шумском дну Био јахач, пешак друмски - све ти отимају, А дуси шумски - около се мотају. Страшно, језа! Трговац и ратник силан доспе у тај шипраг густ, Неко, просто, што је пијан, неко уђе што је глуп. Да л је разлог неки тамо ил га не беше, Видело се једно само - сви људи несташе. Страшно, језа! А из шума прекоморских где је посвемошњи ад, Где зли дуси вију горски и где гада једе гад - Сви заједно зло да чине, или ту Зла искуства да измене - стигли су. Страшно, језа! Славуј - Разбојник приредио је главни силни пир. Од њих троглави је био Змај и његов слуга вампир. Из лобања сок су пили, јели гљиве у буници, Око мртвих коло вили - богохулници. Страшно, језа! Змај Горинић с дрвета зашишта, клатећ дрво то: "Разбојниче цуре кријеш, нек изведу било што, Нек нам шумски дуси плешу, поју, ако не - Ја ћу, да ти мајку твоју, побит све!" Страшно, језа! Славуј - Разбојник је мушко, мачји кашаљ није он - Врисну, звизну, крикну:"Њушко, прекоморски готовану, злу си склон, Торњај се док је мира; да завежеш, И са собом Вампира да поведеш!" Страшно, језа! Чу се брундање у трену истом: "Трпесмо - толике године! Ил смо вештице, ил нисмо, родољупке ил не!? Још се крпељ, гле му мрене раскомотио, И на наше жене распохотио." Страшно, језа! Сећају се стари људи да су некад дуси зли Једни другим боли груди - па су нестанули сви. Није више као пре, нема гадости - Човек у шуму гре с пуно радости. Слободно, без опреза!
© Миливоје Баћовић. Превод, 1998