Над провалијом, понад бездана, онда самим рубом
Гоним коње своје, камџијом их шибајући грубом!..
Ваздуха ми нешто мало: ветар пијем, маглу гутам..
У заносу погубноме слутим: пропадам, пропадам!

О, ви коњи моји, лакше мало, лакше мало!
Не слушајте огрубели кнут.
Испада - на ћудљиве сам коње набасао...
И не доживех - песмом да докончам пут.

Коњи, напојићу вас, куплет допеваћу на сав глас
Потраје ли још бар час над безданом кас...

Нестаће ме - ко пахуљу с длана помешће ме оркан,
Саонама, галопом но снегу ће ме повућ зором -
Тад ви, коњи моји, пређите на успорени корак,
Макар мало пут продужите мом уточишту скором!

О, ви коњи моји, лакше мало, лакше мало!
Нису заповеди штап и кнут.
Испада - на ћудљиве сам коње набасао...
И не доживех - песмом да докончам пут.

Коњи, напојићу вас, куплет допеваћу на сав глас
Потраје ли још бар час над безданом кас...

Успели смо: нема закашњења у госте код бога.
Што ли тамо анђели поју гласовима тако злим?!
Ил је звонце сасвим обнемело од ридања свога,
Ил на коње вичем да саоне не вуку касом брзим?

О, ви коњи моји, лакше мало, лакше мало!
Иреклињем вас, не галопом, не!
Испада - на ћудљиве сам коње набасао...
Кад не поживех - бар да сам допево све.

Коњи, напојићу вас, куплет допеваћу на сав глас
Потраје ли још бар час над безданом кас...