Кажу: "Згоре до темеља све,
И не бацајте у земљу семе..."
Ко то рече да Земља већ мре!?
Не - притајила се неко време.

Материнство не оте се њојз -
Јер - ко може море да исцрпи!
Веле: Земља је згорела скроз!
Не, од несреће Земља се црни.

Траншејама исиресецано тле,
Слично ранама кратери зјају.
Нерви Земље, оголели, гле -
Они страдање небеско знају.

Трен ће Земља да дочека свој,
Није она ни богал. ни сена.
Земља, верују, изгуби пој
И за вечна заћута времена!

Не! Чуј шум што заглушује јек,
Јаук одуха њених и рана,
Земља је наша душа и век,
Није душа за гажење здана.

Ко то рече да Земља већ мре!?
Не - притајила се неко време...