Нек свеће ми се ждију свако вече,
И призор лика твога кади дим.
Нећу да временом се ране лече
Нит заједно да зарастају с њим.

Ево, мој мирни сан заменила је драма:
Годину унапред - са свим чег би на срцу мом -
Понесе она, не знајући сама,
И оде бродом, затим авионом.

Сад свеће ми се ждију свако вече,
И призор лика твога кади дим -
Нећу да временом се ране лече
Нит заједно да зарастају с њим.

У мојој души чиста пустош влада.
Што стојите над празном душом том?!
Тамо је стих, ил паучина сада
А друго што је било отишло је с њом.

Сад свеће ми се ждију свако вече,
И призор лика твога кади дим -
Нећу да временом се ране лече
Нит заједно да зарастају с њим.

У души ми сви цшъеви без стаза,
И ничег у њој нема - можда низ
Полудијалога и полуфраза -
А остало је Француска, Париз...

Сад свеће ми се ждију свако вече,
И призор лика твога кади дим -
Нећу да временом се ране лече
Нит заједно да зарастају с њим.