Ведар небески свод -
трепеће,
Данас у њему оклоп
звекеће.

Нашом земљом одлеже -
хука,
Смола дрвеће стеже -
мука.

Дим и пепео бдију -
слично крстовима;
Роде гнезда не вију -
на крововима.

Клас - ћилибарне боје:
а же гва?
Нишга. Испада - то је -
залуд сетва.

Шта је то ко ћилибар -
што сија?
Ово пољем се пожар -
извија.

Сва се сјадила лица -
сви разгнани.
Ни певачица птица -
све гаврани.

Јесен; дрвеће бело -
од прашине.
А ко певаше смело -
ни да зине.

Није упутно за нас -
волети,
Већ је важније данас
мрзети.

Дим и пепео бдију -
слично крстовима;
Роде гнезда не вију -
на крововима.

Земља, вода поваздан -
с драмама,
Стварно, шума ко вазда
с гранама.

Само више је чуда
у шуми:
Вици предратни свуда -
и куршуми.

Сва су избегла лица
пут граница,
Нема рода, ни птица
певачица.

Ваздух звукове чува -
покреће,
Данас у њему грува -
звекеће.

Чак од копита топот -
као бат,
Неко викне пред тобом -
као шапат.

Сви се одвукли јадно -
због незгода,
Изнад кровова хладно -
без рода.