Ја оглувех од пљесака јаких,
И ослепех од смеха певачица -
Годинама од симфонија патих,
Попуштах епигонима птица!

Кад се профилтри добро, кроз мене
Ваш дух чисте примао је звуке.
Стоп! На оног се ослањам, ено -
Све сам за њег отрпео муке!

Кроз мене су шаптали о месечини,
Весело се драли неки о тишини.
Један jе на шеги свирао - врат jе шегао,
А из мене јек се разлегао, разлегао...

Кад jе дубок тон, глас му jе низак,
Кад је висок, тад ножу је сличан.
Шта зна - трен ће показати близак,
Али и jа сам нечему вичан!

Он с напрезањем задихан пева,
Уморан ко на обуци воjник.
Своjим окретним вратом се девам
К лицу златном од капљица знојних.

Кроз мене су шаптали о месечини,
Весело се драли неки о тишини.
Један је на шеги свирао - врат jе шегао
А из мене jек се разлегао, разлегао...

Зачух: "Човече, паметан буди,
То jе боза, сладуњавост проста;
Уморан си! Одмори! Шта гудиш?!
Доста! Публико, реци му: доста!..."

Све jе залуд - не постоје чуда,
Ја се љуљам и jедвице стоjим,
Као мелем, он чемер ми нуди,
За грлашце микрофонско моjе.

Кроз мене су шаптали о месечини,
Весело се драли неки о тишини.
Један jе на шеги свирао - врат jе шегао
А из мене jек се разлегао, разлегао...

Бићу у чем год хоћете кривац,
Али нећете против себе, ах:
По занимању jа сам - поjачивач, -
Много патих, но лаж поjачавах.

Ја запиштах, звучници jош више,
Моjе грло он ухвати руком...
Одспојише ме и умртвише -
И заменише мене за другог.

Кроз мене су шаптали о месечини,
Весело се драли неки о тишини.
Један jе на шеги свирао - врат jе шегао
А из мене jек се разлегао, разлегао...

Тај ће други све трпети за месго -
Он jе припојен за мој врат да пази.
Нас замењуjу другима често -
Да не бисмо ометали лажи.

Тесно лежасмо ми у футроли -
Ја, постоље и други микрофон -
Кроз смех ми тад рекоше они:
"Кад си замењен, срећан jе био Он!"