Не волим било какав исход кобан,
За премор од живота још не знам!
У години не волим оно доба
Кад песме веселе не певам ја.

И зазирем од хладнога цинизма,
Не верујем у занос, осим тог -
Не волим кад туђинац чита моја писма,
И преко рамена ме мотри свог.

Не волим кад је нешто само пола,
Кад прекине се разговора след;
Убиство с леђа тишти ме до бола,
Такође ја не волим пуцње спред.

Ја мрзим интригантске вариjанте,
И црва сумње, лицемерjа вез,
Кад људи инат ко врлину схвате,
Ил узму гвожђе, па о стакло - трес!

Не волим сите кад су пуни себе -
Дражи ми jе на кочницама квар.
Због изгубљене речи "част" jа зебем,
Врим кад jе љага иза леђа част.

И када видим саломљена крила -
Не тугујем - без смисла није то:
Не прија мени немоћ, нити сила,
А распети је Христос вечни бол.

Не волим себе када страх ме гуши,
А невине кад туку, тад сам луд;
Не волим кад ми чачкају по души -
А још је горе пљување у њу!

Не волим јахаонице, арене,
По рубљи се милион тамо да
Па макар десиле се крупне мене -
Заволет ово никад нећу ја.