Из грсти, пуњених у ходу,
Црногорци, гдје врела вру,
За сјутра пише живу воду -
До тријесте за сјутра мру.
А част је било живот дати
Кад меци, сабље, узму мах,
И, осим себе, у гроб слати
По два-три, два-три врага зла.
Он гађа с кољена и седла,
Док ороз пушке не би стрт;
Црногорац се ропству не да,
Од ропства - боља бјеше смрт.
И њима живје се до стоте,
У жеђи за животом - нај!..
Гдје планине небеса кроте,
Гдје морем огрнут је крај.
А шесто хиљад части равних
Из једне грсти воде пи...
Но, Црногорац рачун сравни -
До тријесте - дуг вијек би!
Даће им жене помен водом
И дјецу крит под горски скут,
Док дјеца оружјем и добом
Не буду вична за бој љут.
Црнину стављале су тихо
И водом гасиле своj дом.
По трави сузе лиле кришом
Да душману не годе том.
Од туге црњеле се жене
Ко плодоносне земље слој;
И црњеле се горе снене
У пепелу и ватри тој.
Оваква освета злу суди!
Кроз ватру налазише пут!
У ватри бјеху: горе, људи,
Противречности, гњев и бунт.
Пет вјекова ко казна Божја,
Свог оца светио је син.
Што планинама пламтје пожар -
Црногорског је срца чин.
Ко год да влада двором, троном,
У боју - смрт је вазда част.
Црногорцу је углед тоно
Кад не сможе - до тријес паст!
...Ја жалим, у животу овом
Што немам коријена два,
Што другом домовином мојом
Не зовем Црну Гору ја!
|