Тог боја сећам се сасвим и сад:
Смрћу ваздух извезен
Са хоризонта - ко нечујан дажд
Падаху звезде.

Гле, поново паде! - Преживећу бој -
Помислих с топлом језом...
У журби сам живот повезао свој
С глупавом звездом

Таман сам закључио: прошло је зло,
Ти си се извукла, главо...
Кад несташна звезда удари ко гром
Под срце - право

Нама су рекли: „Заузмите вис!“
За метке није штете“...
Гле, друга звезда скотрља се, тик -
На еполете.

Као рибњак рибом, свод звездани ври -
Има за сваког - безброј.
Био бих и ја, да сам почем жив
Такође - Херој.

Ја бих ову звезду сину да дам,
Просто - да памти...
На небу звезда бди, - уби је чам
Нема гдје пасти.