Кад о зид разбих удове и лице своје
И рекох што је било дозвољено мени -
Одједном, иза леђа, зачух шапат снени:
Не режте вене - ја вас молим - још нек стоје

За вашу мршавост и покидане живце
Зар чај ил огањ пиће не би боље село,
Нег сакатити себе тако немилице.
Бар нешто за тортуру оставите цело.

Он рече: - Треба ти одмор,
Немој плакат, роде мој...
Вели: - Нисам ја доктор,
Него верни џелат твој..

Није поноћ, већ три чак,
Одморимо до јутра,
Јер ми радимо, ипак -
Удвоје сутра.

Ђавоља посла - можда стварно чај ми паше;
Зар никад ствари нису сличан обрт дале?
Ја, као што знате, немам речи хвале
За деловање џелатскога клана вашег.

А он: - До прљавог је веша вама стало?
Џелатству нису склоне лично моје руке,
И ставите се у мој положај бар мало:
Ја овде радим, ту сам задужен за муке.

Не бринем ја за људе,
Ја главе бројим, и знам:
Ви сте судбине худе,
Али завидим вам.

Нема шале ни лажи,
Својој служби ја служим -
То што хоћу - ти кажи,
Било кога наружи.

Он беше посут белом перути, ко содом,
И говораше шмрчући у мантил стари:
Окривљени располаже, ко нико у ствари,
Слободом говора, то јест - правом слободом.

И ја сам избегао ону злобу снажну,
Саосетих на трен с његовом судбом ружном.
Он пита: - Како подносите смртну казну?
Ја кажем: - Вероватно, не сувише тужно.

Опростите, ал мислим
За џелата је битно
Да ја - када висим -
везем ногама ситно.

Ту је потреба прва -
Мести стратиште ваља,
Па кад отпадне глава
Да је прашина не каља.

Чај провре; шећер стављен - по две жлице само.
- Не хвала! - Шта!? Зар ћете нешто замерити?!
Спутиће вас и ситног веза неће бити,
Ни блата нема - овде тепихе имамо.

Ах, да ли се о нечем сличном досад знало?!
Ничице легох, од ганућа плаках малко.
А он је језиком цокотао и с хвалом
Додирнуо ми врат обазриво и лако.

Пст! - Он прошапта с ногу,
Цинкароши ће чути.
Помоћи ћу што могу,
Само немој да ћутиш.

Коме се шега нога -
Може јерес да гуче.
Коме смрт одложе, тога
Новим мукама муче.

То није ноћ пред смрт, већ предах душе само.
Знам да ме јутро живог дочекати неће.
А кад ме почне зауздавати и пећи,
Викнућу весело: заустави се мало.

Уз остало - и музика се овде слуша -
Да остану на уснама јауци и крици.
Знам, према менуету вапи моја душа,
А они Офенбаха имају у збирци.

Биће болно, па плачи
Ако несносно боли -
Џелат бодри ме, значи.
То ћу ценити, молим.

Он ме охрабри, затим
С тужним прозбори ликом:
Мученике свак памти,
Мучитеље баш нико.

О гиљотини забави ме анегдотом -
Карикатуром секире њу џелат назва.
Ах, француски двор свету даде много глава! -
И саосети с мртвим сваким хугенотом.

Што колац Русија укину - јад га бије,
Живахан - и датуме је просипао вично.
Он тачно зна: ко, где, и како је убијен,
И сваког жали над ким радио је лично.

Некад - смерно ми рече -
Шишах, бријах са вољом,
Волех дрвље да сечем,
С пушком шврљати својом.

Празну сламу ја млатих,
Таленат занемарих...
Чим се овога латих -
Красно кренуше ствари.

Смрт Пугачова неумесно је помено
И секао је руком ваздух ради дојма,
А ко је он - истовремено - нема појма,
Џелатово образовање је малено.

Ко змијица, извијао се кључ над чајем.
У воду џелат дува, стаклом греје руке,
Он инквизицији све поштовање даје,
За опричнике - има само речи љупке.

Чај не исписмо цели -
Џелат зајеца нагло:
Моје жртве су, вели,
Само склоне скандалу.

Ах ви, претешки дани -
Џелатово стрњиште;
- Што сам омражен, мани,
Зашто од мене пиште!?

За намену инструмената он ми вели:
Ма ништа страшно - џелат је ко доктор. фини.
На послу неко време ништа баш не чини
Да џаба не би нашкодио клијентели.

А дешава се - чим га доведеш до свести,
Полијеш водом, Офенбаха неко стави,
Па кад му ближе приђеш, спопадну га жести -
Тад пљуне и на кошуљи ти флеку прави.

Урлали смо, то знате,
Говоре за џелате,
И за све смо џелате
Пили чај - ничиј, брате!

Поблесавих ко нико,
Вриштах, ко из ината;
Урлах: - Да ли сме ико
Да нам вређа џелата!

На капке предсмртна ми премореност слеће,
Већ освиташе - истекло је време наше!
Но, нек је пред смрт, ипак једна ствар ми паше:
Ноћ провео сам такву, какву нико неће.

Он каза лаку ноћ на опроштају томе,
И муву досадницу склони мени с врата...
Ах, штета, кратко ћу да чувам овај спомен,
И лик тог дивнога и чуднога џелата.