Није знан по висини и чину,
Без признања, скромно лице;
Ипак је особен, јер -
Живот - изнад подијума вину;
Жицом хода, све дуж жице,
Затегнуте - као нерв!

Нема конопац - штит,
хода нештићен, вај!
Мали улево гиб
кобан доноси крај!

Мали удесно гиб - и не спаси га бог!
Но због нечег мора прекорачати он -
Четири четврти пута тог!

 
 
 
 
 
 

 
 
 
 

 
 
 

Зраци су му секли корак право
И ометали на траси.
Цепала је труба - као две!
Заглушивали га крици "браво";
А таламбаси, таламбаси -
Ко да су га маљем - по глави све.

Нема конопац - штит,
хода нештићен, вај!
Мали улево гиб
кобан доноси крај!

Мали удесно гиб - и не спаси га бог!
Сада помање има да корача он:
Још три четврти пута тог.

Баш је језиво, пријатно, смело -
Три минута, бој са смрћу!
Зинувши, за исход игре те,
Из партера гледали су бело;
- Кепеци, кепеци фркћу -
С висине му изгледаше.

Нема конопац - штит,
хода нештићен, вај!
Мали улево гиб
кобан доноси крај!

Мали удесно гиб - и не спашава бог!
Сад мир. Мораће још прекорачати он
Свега две четврти пута тог.

Смејао се слави и кратком року њеном.
Само да је први - говораше;
За таквога - провера је коб!
Није он ишао жицом - над ареном -
Низ нерве, низ нерве је наше,
Уз бубњање ситно - ишао он.

Нема конопац - штит,
хода нештићен, вај!
Мали улево гиб
кобан доноси крај!

Мали удесно гиб - и не спашава га бог!
А сад - премрите! Има да пређе још
Само четврт пута тог

Дресер викну - чопор звери прилете
И на носила шапе хитну...
А суд је - грубијански тврд:
- Био је сигуран, или пак сметен;
Ал у пилотину, ал у пилотину
Он проли - и срџбу и крв!

Други данас, опет - без! -
хода нештићен и тај!
Танак под ногом вез -
кобан доноси крај!

 
Али и њему због нечег нужно је проћ
Четири четврти пута тог...