Чланству и говорима време суди -
Баш добро без будала - ја не сневам:
Све велики ме позивају људи
Да песму "Лов на вукове" им певам...

Кроз прозоре је, можда, снимак чуо,
А можда, деца - ко ће на крај с њима -
И ко ће знати - али као чудом
Друг одговорни снимак песме има.

У време свакодневног разговора
Са породицом и уз лампу стону
Тихо, јер зашто сусед чути мора,
Он подеси дугме на магнетофону.

Крај песме схватити се није дао
Јер добио је неки снимак стари;
Ал "Лов на вукове" је одслушао -
На траци - било је и других ствари.

Кад је чуо све до задњег слова,
Љут што је снимак лошег квалитета,
Он диже слушалицу: "Писац "Лова" -
Нек сутра дође до мог кабинета!"

За стимуланс - не сркнух капи пића,
И штуцања савлађујући честа,
Од првог до последњег стихића
Одурлао сам "Лов" на лицу места.

Нек осмех, свакако, на лицу севне -
Од њега деца тражише уз грају...
Но пријатељски слушао је мене
Чак и аплаудирао на крају.

"Донеси нам по пиће" - рече жени,
И своју чашу држећи у руци
Испалио је: "То је све о мени!
О таквим нама - дођавола вуци".

Голико! Ту се, најзад, нешто буди,
Три године - пет телефона на дан;
Све високи ме позивају људи -
Да "Лов" им певам - слушали би ваздан!