Сам сам крив - зато сам, сузан, љут,
изнервиран:
Натрапах на туђ, угнут пут -
сав нераван.

Свој циљ сам увек желео сам
да погодим -
А како да се туђег пута сад
ослободим!

Рубови су на путу том
Стрми, клиски - прави слом.

Ко га прокрчи - однео га враг,
Мом стрпљењу је дошао крај,
А ја мењам ко ученик туп:
Путем, путима, путеви, пут...

А што ће мени све да знам -
није морално,
На путу је, да кажем ја,
све нормално:

Нит га ко поправља, ни тре -
не љути се;
Желиш ли напред, даљи крет -
хајд, запути се!

Разнога јела, пића свуд
Тај удобни вам нуди пут.

Себе утеших у један мах
Да не потрефих у њ само ја.
Држи точак у траг точка ти -
Па ћеш стићи где пристижу сви.

Повика неко као луд:
"Хеј, пропусти!"
И започе да грди пут
због глупости.

Топлину душе згоре он
од размирице,
Улошци попадаше, ох -
и матице.

Он изви рубове, не тајећ бунт
И шири поста колски пут.

Ал чудаку се изгуби траг...
У јарак су га одвукли тад -
Да туђим путем вожњу и ход
Нама задњима не омета он.

Стартер ми цркну, то је пех
и зло крајње -
Сад је све врпољење а не
путовање.

Да изиђем и гурнем сам
нисам вешт довољно,
Истеглиће ме неко зар
добровољно.

Ал џаба чекам помоћ ту
Јер, ипак, то је туђи пут.

Треба манути рђу и буђ
И сам овај пут, који је туђ;
Тиме што сам га дубио сам
Ја сам задњима убио над.

Ево ме проби хладан зној
до кошчице,
Закорачих уз опрез свој
дуж једне плочице -

И гледам: пролећни потоци руб
подронили
И излаз са пута су ту
отворили!

Глиб, испод гума, лепљив густ
Испљувах на тај туђи пут.

Еј ви, задњи, учините ко ја!
Значи - ви за мном немате куд;
Само мени - пут припада тај,
Зато, на свој изађите пут.