Сам сам крив - зато сам, сузан, љут, изнервиран: Натрапах на туђ, угнут пут - сав нераван. Свој циљ сам увек желео сам да погодим - А како да се туђег пута сад ослободим! Рубови су на путу том Стрми, клиски - прави слом. Ко га прокрчи - однео га враг, Мом стрпљењу је дошао крај, А ја мењам ко ученик туп: Путем, путима, путеви, пут... А што ће мени све да знам - није морално, На путу је, да кажем ја, све нормално: Нит га ко поправља, ни тре - не љути се; Желиш ли напред, даљи крет - хајд, запути се! Разнога јела, пића свуд Тај удобни вам нуди пут. Себе утеших у један мах Да не потрефих у њ само ја. Држи точак у траг точка ти - Па ћеш стићи где пристижу сви. Повика неко као луд: "Хеј, пропусти!" И започе да грди пут због глупости. Топлину душе згоре он од размирице, Улошци попадаше, ох - и матице. Он изви рубове, не тајећ бунт И шири поста колски пут. Ал чудаку се изгуби траг... У јарак су га одвукли тад - Да туђим путем вожњу и ход Нама задњима не омета он. Стартер ми цркну, то је пех и зло крајње - Сад је све врпољење а не путовање. Да изиђем и гурнем сам нисам вешт довољно, Истеглиће ме неко зар добровољно. Ал џаба чекам помоћ ту Јер, ипак, то је туђи пут. Треба манути рђу и буђ И сам овај пут, који је туђ; Тиме што сам га дубио сам Ја сам задњима убио над. Ево ме проби хладан зној до кошчице, Закорачих уз опрез свој дуж једне плочице - И гледам: пролећни потоци руб подронили И излаз са пута су ту отворили! Глиб, испод гума, лепљив густ Испљувах на тај туђи пут. Еј ви, задњи, учините ко ја! Значи - ви за мном немате куд; Само мени - пут припада тај, Зато, на свој изађите пут.
© Миливоје Баћовић. Превод, 2016