Мршав стрвинар над отаџбином кружи. Устај!
Шуму - боравиште твоје - пролећем завиј!
Чујеш како под ногама тутњи земља пуста!
Гледај како се над пољима диже магла густа?!
Та је од мржње проврела роса на трави!

Мржња се у набреклим бубрезима мучи,
Мржња се у нама крадомице буди,
Мржња - као зној - кроз кожу се лучи
Тако да нам главе смуди.

Видиш тај риђи муљ што низ реку брза -
Решило зло да у домовини буде реда.
Држач мача у руци се хлади од мрза,
Бес у слепоочници ко птица се трза,
И обамире срце од жестоког једа.

Мржња унакази лице младо,
Мржња ко поплава пред собом мрви.
Мржња је пожудна - пила би радо
Црне душманске крви.

Ето тако - у ропство нас омраза стави,
Злоба из ропства нам изићи не да.
Није слепа ни црна та мржња у глави,
Њене сузе осушиће ветрови здрави -
Мржња праведна очима истине гледа!

Мржњо, пиј - превршила је чаша!
Мржњи су својствени снажни изливи.
Али та мржња благородна наша
Заједно с љубављу живи.