И горе и доле лед - ја између јадим:
Да горе продрем или доле да прогризем?
Па наравно - изронићу у живој нади
И тамо - латити се посла око визе.

О, леду изнад мене - прсни, тресни!
Сав, ко са ралом орач, ознојен се давим.
Ја ти се враћам, слично лађама у песми,
Са сећањима и са стиховима давним.

Четрдес прође, још ни пола века немам,
Дванаес лета чуваш ме уз Божје име.
Пред Свевишњим, ко доказ, имам шта да спевам,
И имам чиме да се оправдам пред Њиме.