Време замак је сравнило, увило, скрило
Пледом од нежних младица витких;
Неми гранит развезаће језик... кад било,
Прошлост ледена рећи ће шта се то збило
С тамом похода, победа бритких...

Време није те победе стрло:
Маћи горњи слој његових згода
Или јако му стегнути грло -
Па ће оно све тајне да ода!

Тма ће замкова пасти, тма окова спасти,
Масу зноја ће пролити векови тмасти
И од масе ће стихова легенде расти -
О опсадама, стрелцима, витешкој части.

Ка знаним мелодијама усмери уши
И нек разумно очи ти стреме.
Вечно љубав је љубав - њу неће да сруши
Чак ни далеко будуће време.

Челик је пуцао од употребе мача,
Од затезања димила тетива,
Смрт на копљу је чучала, крчала мрачна,
Милост молио губитник каљав и плачан -
Да га победник остави жива!

Али нису сви, остајући живи,
У доброти сачували срца,
Своје добро одбранише име
Од несумњиве лажи подлаца.

Добро је кад коњ галопом помамљен сине
И кад руци је подесно копљем да рине,
Добро је кад знаш с које ће стрела даљине,
Али, грозно је подлачки иза кривине.

Како код вас с нитковима? Туку их? Ако!
Да ли вас плесом вештице плаше?
Зло се зове злом, зваће се оно овако
Током светле будућности ваше.

За све веке векова и вечна времена
Кукавица и издајник су гади.
Душман само је душман, рат рату је цена,
Тамница је тесна, а слобода је једна -
Кличемо њој у вечитој нади!

Ова значења нису се стрла,
Треба подићи горњи слој љуске -
Попут димљене крви из грла
Вечни осећај нас ће да пљусне!

За све векове, свагда и сад, од давнина -
Цена само је цена, а вина је вина,
Част спашавати вазда је било врлина,
Кад за леђима поуздан пријатељ има.

Једноставност, чистота - од древних је дана,
Саге, бајке из доба су прошлог,
Добро само ко добро је здано -
За будућност, садашњост и прошлост!