Био сам душа лошег друштва
И могу ти рећи ово:
Моје име и презиме
Одлично су знали у КГБ-у.

У мене је била заљубљена цела улица
И цела Савеловска станица
Знао сам да је тако
Али нисам обрћао пажњу на то.

Био сам свој човек код уличних разбојника
Као и код џепароша,
И начелник милиције Токарев
Ноћима није спавао због мене.

Никад у животу нисам се мучио
И досађивао у беспослици -
Али једном је нека курва, цинкарош,
Дојавио па су ме укебали.

Начелник је био сасвим фин,
Само што ме је стално звао на испитивања,
А ја сам му увек љубазно
И врло скромно говорио:

„Не носим никога на души,
Нисам искушавао судбину,
Спавао сам увек спокојно -
И све вас из милиције сањао у гробу!“

И није било никаквог одлагања,
И изрекли су ми пресуду,
И добио сам све по закону -
Плус још пет година ми је израдио тужилац.

Мој адвокат је молио да се сажале
Указујући на моју веселу нарав,
Али је тужилац тражио најстроже
И мислим да није био у праву.

Отад се угасила моја активност
И мој живот је постао досадан -
Зашто да будем душа друштва
Кад оно уопште нема душу!