За мене ће невеста искрено отплакати, За мене ће другови платити све дугове, За мене ће други отпевати све песме, И можда ће за мене попити моји непријатељи. Више ми не дају занимљиве књиге, И моја гитара је без струне. И не смем више, и не смем ниже, Не дају ми ни сунца, ни месеца. Не смем на слободу - немам права - Смем само до врата до зида. Не смем лево, не смем десно - Смем само парче неба, смем само да сањам снове. Снове о томе како ћу изићи, како ће скинути мој катанац, Како ће ми вратити моју гитару, Како ће ме дочекати и загрлити, И које песме ће ми отпевати.
© Андриј Лаврик. Превод, 1997