Сад су већ иза мене истрага и суд, И тужилац, судија и адвокат. Сад ја чекам, сад чекам - куда, куда ће ме послати, Куда ће ме послати да радим бесплатно. Мајко моја - сада плачи, Сада плачи и проричи Куда, куда ће ме послати. Мајко моја - сада плачи, А мени то ништа не значи Куда, куда ће ме послати. До Воркуте пут траје дуго, До Магадана стиже се мало брже, Али тамо су сви, тамо су сви такви гадови, скотови, вукови - Пакете ћу видети кад и своје уши. Мајко моја - сада плачи, Сада мисли и проричи Куда, куда ће ме послати. Мајко моја - сада плачи, А мени то ништа не значи Куда, куда ће ме послати. Најзад, чујем - иду по мене. Отворили су врата и дигли ме сненог И ево одмах, одмах, овог часа некуд ће ме одвести Али куда - ни сад нису рекли. Мајко моја - опет плачи, Опет мисли и проричи Куда, куда ће ме послати. Мајко моја - опет плачи, А мени то ништа не значи Куда, куда ће ме послати. И ево нас на станици, сви псују, Ал’ хвала богу, бар дувана има. И најзад нам рекоше да нас возе у Тмутаракан - Тамо негде на Колско полуострво. Мајко моја - опет плачи, Опет мисли и проричи Куда, куда ће ме послати... Мајко моја, сад не плачи, Сада мисли и проричи Када ће ме вратити!
© Андриј Лаврик. Превод, 1997