Што да ме убрајају
у олош и бандите -
Зар није боље да пређем
у антисемите:

Макар закон и није
на њиховој страни -
Са њима су зато
у души милиони.

Одлучио сам се, значи:
неко ће бијен бити.
Ал’ прво да видим, ко су,
у ствари, семити -

Да не нападам неке
сасвим пристојне људе,
Ил’ - још горе - да мени
због њих нешто не буде!

Али мој друг и учитељ,
комшија пијани,
Рече ми да су семити -
обични Јевреји!

Да те семите у људе
не треба да бројим
И сад сам миран - немам
чега да се бојим.

Због Алберта Ајнштајна
мало сам оклевао -
Његовом генију ни ја
нисам одолевао.

Нек’ми је опроштено
што питам невољно:
Шта да се ради са
Абрахамом Линколном?

Јевреј је био - страдали
од Стаљина Каплер,
А Јевреј је и мој
најдражи Чарли Чаплин,

Мој пријатељ Рабинович
и жртве фашизма,
Па чак и велики
утемељивач марксизма!

Ал’ онда чух од истог
комшије пијанице
Да ти Јевреји радо
пију крв наше деце.

И још су ми момци
у кафани објаснили
Да су Јевреји некад
бога на крст распели.

Крви им треба -
гадови су до смрти
Измучили животиње
у ЗОО врту.

Они су ти што су
нашем народу украли
Сву летину што смо
прошле године пожњели.

Њихове су зграде,
куће, баште и вртови,
Подигли су викендице -
живе ко богови.

Па све сам сад спреман,
и савест заглушавам,
И бијем те Жидове -
и Русију спашавам!