Не може нас таћи никаква интрига,
Све нам је познато шта год нам даш.
За мене, на пример, најбоља је књига
На свету кривични законик наш.

И ако некад патим од несанице
Ил’ сам од пијанке мамуран ја -
Отворим га код било које странице -
Обузме ме и читам до краја.

У нос’о другара не мешам се више,
Већ знам: пљачка је на реду често.
Али ево шта у законику пише:
Од три до десет следује за то.

И кад погледаш те просте чланове -
Шта су романи у поређењу с тим! -
Видиш бараке, дугачке ко рокове,
Туче, карте и разне подлости...

Да ми је да не видим више те ретке!
Уз сваки се нека судба среће.
Драго ми је кад су казне кратке:
Значи да неко ипак има среће.

И срце удара ко рањена птица
Кад узмем да читам свој члан КаЗе.
И пулс ми тако лудо, махнито куца
Ко кад су дошли да ме ухапсе.