У наш уски круг није свако доспевао, А ја, сам га једном - нека је проклет дан - Довео са собом и рекао: "Он је са мном - сипајте му, момци!" Он је пио као и сви и био је задовољан Јер ми смо га примили као брата... А он нас је сутра продао до последњег - Погрешио сам - опростите ми, момци! Суђење не памтим - није ми било ни до чега, А после - барака, хладна као гроб. Чинило се да свуд око мене влада ноћ Тим више што је заиста тако и било. Ја ипак чувам остатак снаге. Он мисли - одавде неме повратка. Сувише рано нас је сахранио - Погрешио је - верујте ми, момци. И доћи ће дан - ова ноћ није заувек - И jа ћу рећи, кад дође час плаћања: "Ја сам га тада довео овамо И зато га сад препустите мени!..."
© Андриј Лаврик. Превод, 1997