На заједничке гробнице не стављају крстове
И удовице овде не плачу -
Овамо се доносе букети цвећа
И гори Вечни пламен.

Овде су некад земљу орале бомбе
А сада стоје гранитне плоче.
Овде нема ниједне приватне судбине -
Све су судбине сливене у једно.

А у Вечном огњу видиш тенк у пламену,
У пламену руске куће,
У пламену Смоленск, у пламену Рајхстаг,
У пламену срце војника.

Овамо не долазе уплакане удовице -
Ту можеш видети људе чвршће.
Крстове не стављају на заједничке гробнице -
Али зар је од тога лакше?...