Једном сам се мувао по престоници
И у туђ џеп случајно руку спустио.
Нађох се због тога у милицији
Угледао сам њу - и смртно се заљубио.

Не знам шта је она тамо радила -
Ваљда је дошла због докумената.
А тако млада, лепа и бела је била...
Па сам решио да је пратим.

Ишао сам за њом и запамтио улаз.
Али шта да јој кажем - ја, обични хулиган?
Попио сам мало и позвао љубљену
У железнички ресторан.

Док су јој се осмехивали пролазници
Дошло ми је да вичем: "Држ’те лопова!"
А једног сам и развукао по њушци
Зато што јој је намигнуо.

Мазао сам јој земичке кавијаром
И разбацивао се новцем.
А какве сам песме поручивао!
На крају сам поручио "Ждралове". 

Засипао сам је обећањима до јутра,
Понављао сам све то по сто пута.
Рекох: "Ево већ пет дана никог нисам покрао,
Моja љубави на први поглед!"

Говорио сам да је мој живот уништен,
Плакао сам и шмркао у шал,
А она ми рече: "Добро, верујем вам,
И даћу вам по редовној цени".

Ударио сам је, птицу белу -
Узаврела ми је крв:
Схватио сам, шта је у милицији радила
Моја љубав на први поглед...