Волео сам забаве и жене, Сваког дана имао сам другу. И причале су легенде О мојим љубавним подвизима. И једном, негде успут, Ал’ близу мора - то нешто значи - Срео сам једну од многих На свом животном путу. Она је имала широку натуру, Она је имала отворену душу, Она је имала одличну фигуру, А ја сам имао џеп бушан. А њој, јасно, на поклон треба прстење, Ресторани и парфем из прве руке. А за све то - мало задовољства Од њених сумњивих услуга. "Даћу ти, Васја - рекла је - Оно што је највредније..". Ја рекох: "За сто рубаља - може. Тако је више - поделићу са другом". Жене су као бесни коњи - Кад зарже, загризе ђем! Можда је ја нисам добро схватио - Она се увредила и отишла. ...После месец дана ствар се слегла, После месец дана она је опет дошла. А ја сад имам осећај Да јој и цена одговара.        
© Андриј Лаврик. Превод, 1997